Са поштовањем вам представљамо радницу наше школе, Јасминку Николић, и њену ћерку Милицу, бившу ученицу, које су у овој тешкој ситуацији, поред обавеза према сопственим породицама, нашле времена да помогну другима. Њих две су почеле да шију маске за Службу хитне помоћи. Идеји се прикључила и Тамара Калинић, модни креатор из Параћина. Kако је све почело, испричала нам је Јасминка: „ Са почетком ванредног стања сви су били у некој паници и страху, а недостатак заштитних маски нас је навео да сашијемо маске од платна, јер су сви, сем моје средње ћерке, остали кући, док је она морала да ради. Скројиле смо прву маску и она је била одлична. Сутрадан су је сви питали како и одакле, а онда се појавила и Тамара Калинић, другарица моје ћерке, која је послала тачне мере и шаблон за маску. Пробале смо и супер је кренуло. Моја млађа ћерка Милица је, и поред троје деце, кренула да шије на старој машини која се ножно покреће, а ја сам почела на мојој Багат машини. Извукле смо све старе, неискоришћене материјале, нове чаршаве и сашиле првих 30 маски за Службу хитне помоћи. Када смо им однеле, сутрадан су питали за још 50 маски. Већ следећег дана смо имале потражњу за преко 300 маски. Шиле смо до касно у ноћ, устајале рано. Умор и не осетиш, јер знаш да свака сашивена маска њима много значи. Све је лакше било када је Тамара кренула да нам шаље материјале из донације. Дневно сашијемо и преко 150 маски, а наше маске носе запослени у Служби хитне помоћи, Ургентној служби, на одељењима за хирургију, гинекологију, у Диспанзеру за жене, Елктродистрибуцији, полицији, као и запослени у болници у Ћуприји. И то није све, шије се и даље…“